Крајем 19. века, у малом Мостару, усред гиздавих униформи аустроугарских официра, бујао је национални и културни живот. Оснивала су се национална културно-просветна друштва са хорским и драмским секцијама, покретали часописи, гостовала београдска и загребачка позоришта и навраћали књижевници, песници, новинари понесени ренесансним заносом за књигом и борбом за напредак у идеолошким, политичким, социјалним и другим подручјима људског живота.Историјски документи и

Kad glasovi razgovaraju Suglasnik D: Blago vama! Za vas prepreka nema. Da bi vas izgovorili, dovoljno je da glasne žice trepere i, voilà, čuju vas. Baš dobro zvučite! A mi, mučenici, stalno nailazimo na neke barijere. Samoglasnik A: Stani malo! Ne kukaj! I među vama ima onih koji zvuče. Čak sedam! Kad dodamo sonante, petnaest vas je.  Suglasnici P, T, K:  U pravu

“Моја највећа “грешка” је што нисам рођен у некој земљи где песници редовно једу и не завршавају у затворима због два стиха или без икаквог разлога.” Кажу да сам велики руски песник, есејиста и романописац XX века. Ја, Борис Леонидович Пастернак, родио сам се 10. фебруара 1890. у Москви, у угледној јеврејској породици. Уметничкој. Звуци клавира и мирис сликарских боја

ЖЕНЕ У ХОЛОКАУСТУПројекат: Знање = толеранцијаХавер Србија седму годину за редом расписује конкурс „Холокауст – култура сећања“ за ученике и ученице основних и средњих школа у Србији. Тема овогодишњег конкурса је „Жене у Холокаусту“. Са својом песмом на конкурсу је учествовала Мануела Новаковић, ученица III2 Техничке школе.СВЕТЛОСТ У ТАМИБило је то време тамно,Када су се људи убијали срамно,Када доброта није