Да би се рок разумео, потребно је да се осети, да пробуди емоцију и да пренесе поруку. Његова лепота је у томе што оставља довољно слободе да га свако разуме на свој начин. А кад се разуме, онда се заволи, постане унутрашњи глас који препознају они који га такође имају у себи и онда прерасте у љубав за цео живот. И брише границе, чак и оне старосне, између генерација. Управо ту поруку су нам синоћ, у Тодорчетовом конаку, на акустичној рок вечери који су организовали Музеј Крајине и Техничка школа Неготин, пренели Самир, Алекса, Никола и Филип, бивши ученици неготинских средњих школа. Свирали су за себе, своје другове, маме и тате, професоре. Свирали су тако од срца да су нам доказали да рок није изгубио значај и да о њему не можемо причати у прошлом времену. Заборавите на „Био једном један рок“!
Надамо се да ће се наше дружење наставити и у наредном периоду. У нашем граду има оних које воле панк, или њих, свеједно.
