04. априла 2019. године, у II2 и III1, одржан је угледни час корелације енглеског језика и физике на коме су ученици покушали да замисле где и за које време би стигли ако би са Ајнштајном путовали брзином светлости.
Теорија релативности каже да што брже путујете то вам време тече спорије. При брзини светлости оно за путника потпуно стаје!
ХМ!? Да превалимо пут од тачке А до тачке Б потребно је време. А теорија релативности тврди да време тече спорије, чак и да стаје. Питате се како је то могуће?
Ма колико вам време стане, ви ипак морате да превалите пут од тачке А до тачке Б, а кретање је основ времена. Чим се нешто покрене, време почне да тече и оно је свакако веће од нула.
„Решење је дивно и елегантно. Постоји, наиме, још једна појава при брзом путовању, а то је да се ствари, сви предмети у правцу вашег сулудог кретања, скраћују. Када путујете брзином светла, време стаје а раздаљине нестају. Дакле, из визуре путника, који јури на таласу светлосног зрака, он је већ на свом циљу. Заправо, из његовог угла посматрања време је бесмислица. Њему је свуда ’овде’. Није му проблем да пређе било које растојање јер за њега оно не постоји.“ проф. Душан Мрђа, нуклеарни физичар, астроном, астрофизичар
Да замислимо да, ако заиста путујемо брзином светлости, време и раздаљине за нас не постоје и да су нам доступни цео свемир, најдаље галаксије и сви светови, ођедном, и да смо увек свуда, покушале су да нам, на часу корелације, објасне професор физике Марина Крстојкић и енглеског Јадранка Манојловић.
