„После сваког рата
неко мора да поспреми.
Какав такав ред
неће се успоставити сам
…
Они што су знали
о чему се овде радило,
морају уступити место онима
што знају мало.
И мање од мало.
Односно, исто што и ништа.“ – Вислава Шимборска
Да оне које знају подсете, а онима који знају мало и мање од мало објасне да се ред после рата неће успоставити сам, да је жртва рата увек и свугде човек и да они који рат преживе имају обавезу да сведоче о његовим страхотама, потрудили су се ученици Техничке школе Неготин:
– Ванеса Дуцић, Сања Милић, Маја Димитријевић, ученице IV2
– Марија Станковић, Невена Станојевић, Марија Стоилковић, ученице III1
– Данијел Стаменковић, ученик III3
– Милијан Пантић, Алекс Војиновић, Ненад Радивојевић, Немања Светозаревић, ученици II2
– Милица Пауновић, Сања Милосављевић, ученице I2.
Академију осмислила, са ученицима вежбала да у њиховом казивању стихова уживамо професор српског језика и књижевности Марија Стакић.
