У оквиру 7. Фестивала дечјег стваралаштва „Уметник из школске клупе“ Народна
библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу, расписala je конкурсе на тему НЕ ДАМ ГЛАВИ ДА ОДМАРА.
Циљ Фестивала дечјег стваралаштва је да кроз различите уметничке форме подстакне
децу и младе на креативно изражавање у складу са изазовима и могућностима савременог
доба, повезујући их истовремено са културним наслеђем и националним вредностима.
На конкурсима на којима су могли учествовати сви ученици основних и средњих школа са
територије Републике Србије, као и из других држава, своја дела у све три категорије
(литерарна, ликовна и видео) учествовале су и Софија Војиновић и Инес Јанковић,
ученице III2 Техничке школе Неготин. Своју креативност и таленат показале су кроз
песму „Не дам глави да одмара“, стрип каиш на исту тему и кроз видео трејлер за
омиљену књигу.
Одлучиле смо се за представљање књиге „Лето када сам научила да
летим“ јер нас је понукала да размишљамо о одрастању, породичним
везама, другарству, предрасудама. Кроз 8 слајдова, са обрађеним
сликама ликова из истоименог филма, уз минималан текст који говори
главни лик књиге и наведене цитате желеле смо да позовемо
тинејџере да прочитају књигу и кроз перспективу своје вршњакиње
размисле о животу.
Жири у саставу Наташе Пејчић, глумице Народног позоришта у Лесковцу, Саше
Јовановића, сниматеља и монтажера ТВ Лесковац и Небојше Крстића, дипломираног
библиотекара, наградио је видео трејлер наших ученица 3. наградом, а Народна
библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу књигама.
Честитамо Инес и Софији на освојеној награди!
Не дам глави да одмара
Не мрзим те, ни свет ни себе,
Ал’ свака мисао носи твоје име
Ко песма којој не знам крај,
А свира стално у мени, тихо, знај.
Не волим то што памтим речи
Које ми ниси ни морао рећи.
Тражим смисао у стварима немим,
У тишини ноћи са звездама сненим.
Не дам глави да одмара
Јер ако станем потонућу у тзренутку.
Док мисли ломе, ја их бројим
Као доказ сваку да постојим.
Не мрзим твоје тишине.
Оне су део мене.
Презирем што свака песма твој шапат скрива
И што и даље бура у мени бива.
И кад сви ћуте, ја још причам
Са сенком твоје сенке
И тад смејем се јер знам
Да мир никад није био план.
Не дам глави да одмара.
Не још, не сад
Јер у том хаосу ја сам жива
Жива сам, жива барем за сад.
Песма је коауторски рад учеица III разреда Техничке школе Неготин
Софија Војиновић
Инес Јанковић
