Најбитнија разлика између класичног и дуалног образовања се види кроз следећа три члана Закона о дуалном образовању („Службени гласник РС“, бр. 101/2017 i 6/2020):
Форма уговора
Члан 21
Уговор о учењу кроз рад закључују послодавац и ученик, односно родитељ или други законски заступник ученика, у писменој форми.
Уговор о учењу кроз рад закључује се најкасније до почетка реализације учења кроз рад.
Послодавац је дужан да води евиденцију закључених уговора из става 1. овог члана, у складу са законом.
Материјално обезбеђење ученика
Члан 33
Ученику који обавља учење кроз рад послодавац обезбеђује:
1) средстава и опрему за личну заштиту на раду;
2) накнаду стварних трошкова превоза од школе до места извођења учења кроз рад и назад, највише у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, уколико послодавац није обезбедио сопствени превоз, односно уколико није на други начин обезбеђен;
3) накнаду трошкова исхране у складу са општим актом послодавца;
4) осигурање за случај повреде током учења кроз рад код послодавца, уколико није на други начин обезбеђено.
Послодавац може да обезбеди ученику и покриће трошкова смештаја и исхране у ученичком дому.
Финансијско обезбеђење ученика
Члан 34
Ученик који обавља учење кроз рад има право на накнаду за учење кроз рад.
Накнада за учење кроз рад исплаћује се једном месечно најкасније до краја текућег месеца за претходни месец по сваком сату проведеном на учењу кроз рад у нето висини од најмање 70% минималне цене рада у складу са законом.
Накнаду из става 2. овог члана сноси послодавац.
Цео закон можете видети кликом на линк.