Национални ботанички врт

Сретни су Атињани. Свакодневно им је под ногама историја града, у ваздуху речи филозофа и песника. Склад и лепота су на сваком кораку. Чини вам се да се гурају, залећу да заузму простор у оку, уху и сећању путника којима је, ма колико пута се враћали у Атину, мало времена на располагању да виде, чују, осете све оно што је његовим становницима стално на дохват руке. Имају у граду брдо са којег пуца поглед на целу белу Атину. Море и плаже до којих долазе метроом и трамвајем. 333 сунчана дана. Поветарац који их расхлађује када температура ваздуха постане непријатна на кожи. И зелене оазе. Етар. Аристотелов пети елемент, бескрајни простор далеко изнад облака. Много је етара у Атини, али најпознатији, у којем смо и сами уживали, је Национални врт. Наслеђе краљице Амалије, мирна оаза у коју се људи повуку када ентузијазам за грчку митологију почне да их на-пушта, а потреба да се склоне од атинског ужареног ваздуха импе-ратив.  Врт је отворен за јавност од изласка до заласка сунца. Толико времена је и потребно да се обиђе сваки кутак, детаљно осмотри и загрли скоро 500 врста дрвећа и биљака које украшавају стазе, одслушају песме егзотичних птица, преброје корњаче којима се нигде не жури и застане и слика код римских остатака, коринтских капитела и мозаика. Сладак је то умор. Враћа снагу да би се могло опет уронити у вртлог историје и лепоте грчке уметности, али и у френетичну свакодневицу модерне Атине. И зато. Кад дођете у Атинин град, небитно у које годишње доба, немојте пропустити шетњу сеновитим стазама Националног врта. Исплати се чула упознати са петим елементом.

Поштовани, кликните на слику како би сте је увећали.