Плака и Монастираки
Подно Акропоља, и дању и ноћу пулсира као жила куцавица стари део Атине, Плака. Векови које је ова четврт преживела могу се видети у мешавини неокласичног, отоманског и кикладског стила у архитектури. Смештена између рушевина, из којих се град попут жар птице изнова и изнова рађао, била је, према веровању Грка, место у којем су богови боравили када би сишли са Олимпа.
Када сте у центру Атине, на тргу Монастираки, и кренете лево већ сте у Плаки, месту на коме су се одувек окупљали велики мислиоци, писци, глумци, политичари и сви важни људи који су чинили атинску заједницу у античком периоду. Не заобилазе је ни Грци. Док седе у хладу кафића и уз кафу разговарају о животу и смрти, политици, ценама, ратовима и свему осталом што мучи човека, гомила туриста, чијим је давним прецима, због гордости, Господ „помео језик да не разумеју један другог шта говоре“ тиска се по малим трговкама препуним зачина, сапуна, упакованих баклава, сувенира са обележјима Атине и Грчке. Робе има и за туристе са дубљим џепом које грчки трговци препознају са лакоћом. Кожна галантерија, накит од најфинијег сребра и злата, свилене ешарпе зову. Маме да барем станете на трен и очима или руком дотакнете. Трговци се не љуте, колико уживају у парама толико и у дивљењу које виде у погледу оних који „само гледају“ и у речима хвале за њихове производе.
Доњи део Плаке повезују малене поплочане улице са уским плочницима. Где год је могуће ставити столицу, било од кованог гвожђа или дрвета обојеног веселим бојама, Грци је ставе. Зато је Плака место ушушканих, светиљкама, лампама, шареним сунцобранима и кишобранима украшених кафића, таверни, узерија. Ако не нађете слободну столицу, немојте бринути. Ту су степенице и ноћу довољно топле од врелог атинског сунца. А има и јастука. Кафа и пиће пријају и док седите на њима.
Ако нисте туриста којем је довољно да пред пут прочита на неком од бројних туристичких сајтова савете типа „X обавезних места које треба видети“, ако у себи имате авантуристичког духа и не плашите се да ћете залутати и заувек остати у забаченим сокацима из којих микада нећете наћи излаз и вратити се у хотел, слободно крените у горњу Плаку. Попните се који степеник више, искрснуће пред вама потпуно другачија Атина. Живахна, обојена, шарених улица, разнобојног цвећа, уличних забављача, продаваца ручно направљеног накита. Наставите да се пењете, туриста ће око вас бити мање, али не и олеандера, античких остатака у баштама, између зграда и по скривеним ћошковима, прелепих црквица старих и по 10 векова.
Када се уморите од шетње, крените низбрдо. Којом год улицом да пођете, стићи ћете до увек препуног, музиком испуњеног, од воћа мирисног трга Монастираки. Некада је на том месту била агора, тржница, место на коме се продавало и куповало, беседило и филозофирало. Ни данас није другачије. Око трга је безброј радњица заборављених заната, антикварница старог намештаја, продавница сувенира и бутика. И наравно бувља пијаца. Бројне су и таверне са специјалитетима грчке кухиње. У једној од њих уверили смо се да је незабораван укус мусаке, сувлакија, телетине у вину и грчке салате. Непца су уживала, верујте. А и срце је било на месту јер смо се осећали као код куће. За то су се побринули љубазни домаћини, власници таверне који нам нису дозволили да пођемо док не пробамо грчку алву на рачун куће. Вече за памћење. Најслађи начин да се поздравимо са квартом који нам је био уточиште током четрнаестодневног боравка у граду Аристотела, Сократа, Платона, богова и демократије. И зато свако од нас 18 може да каже: „Atina se eho mesa stin kardia mu.“
Поштовани, кликните на слику како би сте је увећали.
