„Кад се 1857. године у штампи појавило Бодлерово „Цвеће зла”, овај песник, симболиста, био је оштро оптужен и осуђен на затворску казну. Књига која је одбачена као „морално неподобна”, данас је прави драгуљ, неминован степеник при уласку на врата модернизма, а њен аутор, иако још увек „уклети песник”, један од највећих књижевника. Чулан, за лепоту грозног и грозоту лепог отворен, Бодлер је уистину био велик, више но уклет. Оно што га је чинило „уклетим”, била је управо истанчана свест о сиротој, халапљивој телесности која му је дата, и с друге стране – чистоти бића којем је суђено да стреми ка лепоти. Овај „аморални атеиста” ипак је, чини се, дубоко веровао – у лепоту као једини апсолут, једино ка чему се тежи и до чега се не стиже.“
Престиж
АУТОР: Дијана Кнежевић
Андре Жид, француски писац и добитник Нобелове награде за књижевност изјавио је : „Моде пролазе, критичари исто тако, Бодлер остаје“.
Зар то није довољан разлог да о Бодлеру, његовом животу и поезији са ученицима ИИИ1 Техничке школе Неготин разговарају Маријана Динуловић, професор српског језика и књижевности и Весна Перић, професор француског језика и књижевности и дипломирани романиста?
