Светосавску академију припремили ученици III1 Техничке школе Неготин уз помоћ професора српског језика Маријане Динуловић.
„Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Српски народ нема неспорнију личност и већег просветитеља. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у “земљу Пресвете Богородице” да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге.
Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно — ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости природног раста и процеса, ограничености националне историје и идеологије.
Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није наша прошлост него наша будућност. Он је стварао аутентичну и отворену српску културу, спремну да од других прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи којима све треба да буде подређено. Начела правде, права, слободе, мудрости и љубави уградио је у темеље српске државе. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Због свега тога су многа поколења била на путу Светог Саве.
Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша поколења. Њиме су се преображавала и надахњивала. Он им је био путоказ, визија, перспектива и животна философија.“
Протојереј-ставрофор Радован Биговић